Danas je:   19.12.2018

Linkovi

Institut Mihajlo Pupin
Institut Mihajlo Pupin je vodeća naučno-istraživačka institucija u Srbiji u oblasti Informacionih i komunikacionih tehnologija.

IMP Automatika
IMP Automatika je vodeće preduzeće Instituta Mihailo Pupin, i vlasnik projekata sistema ATLAS i ATLAS-MAX.

Reference
Dugačka lista referenci i korisnika usluga Instituta Mihajlo Pupin je najbolji dokaz njegovih profesionalnih i tehnoloskih dostignuća najvišeg ranga.

VIEW SCADA i DCS sistemi
Drugi srodni IMP program: VIEW4 programski paket za upravljanje složenim procesnim sistemima

Vi ste ovde:     Sistem ATLAS-MAX Tehnička specifikacija Start ATLAS-MAX
Start i inicijalizacija sistema ATLAS-MAX

 

ATLAS-MAX/RTL predstavlja programirani sistem čiji je rad odredjen upravljačkim programom smeštenim u firmveru sistema.  Kao i svaki programirani sistem, ATLAS po svom startu mora najpre da prodje kroz inicijalizacionu fazu, da bi dostigao operativno stanje u kome može da obavlja svoje regularne poslove (za šta je programiran).  Inicijalizaciona faza, ili kraće: inicijalizacija, predstavlja proceduru uspostavljanja potrebnog programskog RTE okruženja za izvršenje aplikativnih programa, bez koga je dalji rad sistema ATLAS nemoguć.  Postoje dva tipa startovanja sistema:

 

  • Vrući start - uobičajeni način startovanja sistema po uključenju, kratkotrajnim prekidima u napajanju, i eventualnim problemima u radu.  Vrući start dovodi sistem u ono stanje u kome je bio neposredno pre nastajanja uzroka za restartovanje sistema, što podrazumeva vraćanje svih podataka sistema u njihova ranija stanja (uključujući i reinicijalizaciju svih sistemskih parametara koji bi mogli biti oštećeni), kao i osvežavanje podataka iz procesa.  Vrući start je moguć i ručnim aktiviranjem reset tastera, ili preko Programerskog terminala.
    Na početku vrućeg starta, svi hardverski resursi se inicijalizuju i testiraju.  Zatim se anulira RAM memorija sistema i iniciraju baze podataka: ulazni digitalni i analogni podaci iz procesa se inoviraju/osvežavaju, izlazni digitalni i analogni podaci se vraćaju u predhodno stanje, ulazni i izlazni podaci se proveravaju (validacija padataka) i nastavlja se sa lokalnim obradama podataka.  Po inicijalizaciji baza podataka, nastavlja se sa inicijalizacijom ostalih programskih struktura: Linux RT (run-time) jezgro, ulazno/izlazni podsistem OS, funkcionalne biblioteke OS, alokacija memorijskog prostora, sinhronizacija vremena i rasporeda procesnih zadataka (task scheduling).  Po uspešno obavljenoj inicijalizaciji sistema, kontrola nad programima prelazi na Linux RTE jezgro i nastavlja se sa regularnim programskim aktivnostima sistema.

 

  • Hladni start - predstavlja potpuno rebutovanje sistema iz početnog neaktivnog statusa do potpunog operativnog stanja.  Aktivira se ručno, pritiskom i držanjem reset tastera odredjeno vreme, ili na zahetv preko Programerskog terminala ATLAS-PT.  Hladni start uzrokuje resetovanje celokupnog hardvera sistema, deaktiviranje svih PI modula, i resetovanje svih lokalnih obrada podataka.  U koordinaciji sa sačuvanom konfiguracionom bazom podataka, obavlja se i automatska provera i dijagnostika hardvera, zasnovana na ugradjenim “plug-and-play”  karakteristikama hardvera sistema.
    Hladni start obavlja sve poslove iz “repertoara vrućeg starta”, i još po nešto: resetovanje izračunatih digitalnih i analognih parametara, resetovanje internih bit varijabli, resetovanje bafera podataka za prenos (u lokalnoj i daljinskoj komunikaciji), resetovanje sumiranih vrednosti brojila i parametara za filtriranje, deaktiviranje trajnih, AGC, jednostepenih i dvostepenih komandi, anuliranje bafera za hronološku registraciju dogadjaja, dovodjenje postavnih analognih veličina na minimalnu vrednost, automatsko inventarisanje hardvera i provera konfiguracije sistema; (bazirano na “plug-and-play” karakteristikama sistema ATLAS) i provera hardvera i softvera sistema, verifikacija i validacija.

 

Start sistema prvi put predstavlja specijalni slučaj hladnog starta, koji predpostavlja “default” konfiguraciju sistema.  Početne vrednosti svih konfiguracionih podataka odgovaraju “fabričkim default vrednostima” koje se mogu promeniti posredstvom Programerskog terminala ATLAS-PT .  Sve promene ostaju sačuvane u nedestruktivnoj memoriji sistema, a svaki naredni hladni start predpostavlja tako promenjenu konfiguraciju sistema, pa i dovodi sistem u to stanje.